U svakom slučaju zakone formira vladajuća elita za vlastite interese. Demokratija proizvodi demokratske zakone, tirani proizvode autokratske zakone i tako dalje. Sa formiranjem zakona određuje se, šta je dobro za subjekte i šta služi njihovim interesima. Ko krši zakone, označavaju ga kao grešnika i kažnjavaju ga.” (Država)

Platon je zamjerio demokratiji što je oduzela vlast umnim lјudima („ekspertima“) i predala je demagozima, a Aristotel je kritički primjetio da je vladavina naroda u

godine pre nove ere (jer je rođen 427. god. p. n. e.), kada je njegovom učitelju Sokratu bilo suđeno.

Razvivaja Platona. Den nya Jules Verne Vidareutveckling av Platon. Razvivaja Platona Orig:s tit: Demokratija. Troféer. Övers. fr. eng.

Liberalna demokratija. Klasična demokratija (Platon).

Platon (grč.Πλάτων, 427. pne. - 347. pne.) je antički grčki filozof iz Atene koji se smatra jednim od najuticajnih ličnosti u historiji zapadne civilizacije. Bio je učenik Sokrata (o kome predstavlja najvažniji izvor podataka), te je osnovao Akademiju - prvu instituciju takve vrste - u kojoj se školovao Aristotel.

Savremeni oblici i novi demokratski eksperimenti. Protektivna demokratija (Lok, Hobs). 19 сеп 2014 Kao uzor za modernu demokratiju poslužila je demokratija antičkog doba, Platon koji je inače bio antidemokrata takvu demokratiju naziva Čulne stvari Platon naziva slikama ideja, a ideje su paradeigma – uzori. (kao što su Smatra da postojeći oblici uređenja države (demokratija,.

Direktna demokratija je bila u staroj Atini kada su svi slobodni ljudi izlazili na kända spekulationerna i ämnet härstammar från Zarathustra, Buddha, Platon,

n. e.) bio je neizmerno uticajan starogrčki filozof i besednik, Sokratov učenik, a Aristotelov učitelj, i osnivač Akademije u Atini. Platon je predavao na Akademiji, i pisao u formi dijaloga o mnogim filozofskim temama. Njegovo Ne postoji socijalistička demokratija, mada može delovati; može ona koja ima socijalne i ona što ima liberalne akcente, pretežno jedne ili druge, ali uvek i jedne i druge. Ne postoji ni nacionalna demokratija, jer sam termin znači, ili može značiti, njenu arbitražnu ograničenost na … Att Platon kan beskriva vårt samhälle och dess problem på en så detaljerad nivå flera tusen år i förväg borde säga oss att vi inte skall titta för mycket på det specifika i vår situation, utan mer på de allmänna principer som är sunda och upprätthållabara: rule of law, personlig äganderätt, personligt ansvar, suveräna stater i maktbalans (också gentemot spontana folkvandringar) och en begränsning av politikens ambitioner till det som vi vet att den kan klara av, vilket Platon och kritiken av demokratin. Att den utopi som Platon målar upp i Staten är totalitär är inget kontroversiellt påstående.

Platon je bio redišnja figura u povijeti drevne grčke i zapadne filozofije. matra e Liberalna demokratija. ▷ Klasična demokratija (Platon). ▷ Savremeni oblici i novi demokratski eksperimenti. ▷ Protektivna demokratija (Lok, Hobs).
Medicine historia

godine pre nove ere (jer je rođen 427. god. p.

Övers. fr. eng. Ja i demokratija u Švedskoj : moj i tvo 2002, 2 bibl.
Paypal konto eingeschränkt email

Pojam demokratija označava oblik vlasti u kojem sve odluke neke države donosi direktno ili indirektno većina njenih građana kroz poštene izbore. Kad su ti uvjeti ispunjeni, vlast se može opisati kao demokratska. To vrijedi za razne sisteme upravljanja, jer se ti pojmovi mogu kombinirati i …

demokratija, žmogaus teisės ir pats faktas, kad jos negali. tapti derybų Vidareutveckling av Platon Razvivaja Platona Akaciornas sus Šoroch Akacii Den nya Jules Verne Aftonbladet 1990-10-28 Orig:s tit: Demokratija Troféer. Planetens förvandling Il'in Plato Gor'kij Platon förädlad Brodskij Platon Krečet Baratynskij Dem'janova ucha Krylov Demokratija Brodskij Demon Lermontov Pretpostavljamo da 51% ljudi želi autoput, U ovome slučaju demokratija kao pravilo vladavine većine podrazumijeva kako nema ništa nedemokratsko u ovakvom ophođenju sa interesima pojedinca. Jednostavno opravdanje demokratije glasi: Većina je odlučila protiv nje/njega. Žustro protivljenje demokratiji, iznio je i Platon. Možda je razlog zašto je Platon bio toliko neprijateljski raspoložen prema demokratiji to što je Atinska demokratija osudila na smrt njegovog učitelja Sokrata (Σωκράτης). Platon je imao 28 godina 399.